Pripremila Katarina Arambašić-Pivić
Ilustracija: kreirana u Canva
Ovo je verovatno najvažniji PR savet za sve ljude koji se ne bave komunikacijama. Kada u nešto niste sigurni ili imate bojazan kakve bi posledice vaša aktivnost mogla da proizvede, setite se ove preporuke. Mnogo kriza je nastalo jer PR nije obavešten ili konsultovan nekim povodom.
Iz toga razloga:
Potrudite se da PR bude strateška pozicija u vašoj kompaniji ili organizaciji, jer to zaslužuje. Osoba ili tim zaduženi za komunikacije biju važne bitke u ime poslodavca. To je posebno jasno u vreme krize kada negativna priča ima priliku da dođe u medije i ozbiljno uruši vaš brend i reputaciju. Zato poštujte vaše PR kolege!
Osobe koje se bave komunikacijama nisu predstavnici medija, već upravo vaš saveznik. Iz tog razloga, ukoliko od medija dobijete neprijatna pitanja nemojte kolegi(nici) iz PR reći: „Šta ovi tvoji hoće“. PR menadžer sarađuje sa novinarima i što bolju saradnju ima, to će rezultati njegovog rada biti bolji. Međutim, on nije predstavnik medijske kuće, već vaše organizacije, most između vas i medija, koji deluje u vašem interesu. Nemojte to nikada zaboraviti.
Takođe, nemojte se uzbuđivati zbog kratkog roka koji vam je novinar dao za odgovor. To je zadatak medija, oni dnevno informišu i njihov posao je da rade danas za danas ili danas za sutra. To što vama rok ne odgovara, novinara ne interesuje. Baš kao što ga ne interesuje što se vama ne sviđaju njegova pitanja, jer to je upravo njegov posao. Da pita, sviđalo se to nekome ili ne. Imajući ovo u vidu, potrudite se da na data pitanja odgovorite što konkretnije i u datom roku. Ukoliko vam je rok zaista kratak, na molbu PR-a za dužim rokom, mediji često odgovore potvrdno, ali morate biti profesionalni i lepo obrazložiti zašto tražite produženje.
Najveću ulogu PR ima u vreme krize, nadolazeće ili one koja je već nastupila. Nijedna krizna situacija, bez obzira na koji deo poslovanja se odnosi, ne rešava se bez aktivnog učešća i koordinacije koju radi upravo PR tim. Poželjno je da svaka organizacija ima strategiju kriznog komuniciranja sa razrađenim modelima ponašanja u najtipičnijim kriznim situacijama koje mogu da vam se dese. Naravno da ne možete predvideti sve tipove kriza, ali najtipičnije za vašu industriju možete. Takođe, ovo je boljka mnogih, kad pripremite strategiju, potrudite se da ona ne ostane samo na papiru odnosno na nečijem kompjuteru, već uključite ceo menadžment i prođite zajedno kroz najvažnije segmente: ko šta radi, ko koga obaveštava, kako izgleda interna komunikacija, ko daje izjave za medije, šta znači proaktivno i reaktivno obaveštavanje javnosti i dr. Napravite simulaciju krizne situacije i na primerima pokažite šta sve može da krene po lošem ukoliko samo jedna karika zataji. Vežbajte na primerima, jer se primeri (a ne teorija) pamte.
PR vam je kao fudbal. Svi o njemu imaju mišljenje i znaju bolje od selektora. Kada ide dobro, svi su zaslužniji od PR-a, a kada krene loše, obično je PR kriv. No, to je krst koji mi u ovoj branši nosimo. Međutim, kako biste nam ga olakšali, barem ponekad nam priznajte zasluge.
Već smo ovde napomenuli da o PR, njegovom nastanku i razvoju kao i ulozi ove profesije u svetu danas, možete čitati u knjizi „Uspešni odnosi s javnošću“ (Katlip, Senter i Brum), izdanju koje se smatra Biblijom struke i jednom od retkih publikacija na čiji kvalitet protok vremena ne utiče. Za svakog ko je nov u ovom poslu, važno je da svoje temelje postavi kvalitetnim uvodom u ovu profesiju, što ova knjiga svakako predstavlja. Nakon toga, otrežnjenje biće lakše 🤓, jer praksa odnosa s javnošću uopšte nije glamurozna koliko ljudi spolja misle i mahom će zavisiti od industrije u kojoj ste, interne važnosti koja se u organizaciji daje ovoj funkciji, ali i od stručnosti i ozbiljnosti kolega da ovu struku dostojno reprezentuju.
